Da se istina ne zaboravi

Slavica Milošević crnogorska spisateljica, novinarka bloger Times of Israel, Jerusalem Posta, autorka je 13 knjiga, učestvovala je na intrnacionalnim festivalima, član je PEN America.
Ovih dana nagovještava se njen novi naslov “Dogodilo, ne zaboravi”.
Naime knjiga ima za cilj da kroz citate poznati pisaca, pravednika koji su preživjeli Holokaust mladima skrene pažnju o jednom sramnom dijelu istorije.  U današnje vrijeme nije normalno podržavati one koji propagiraju antisemitizam. Isto tako nije normalno diskriminisati bilo koga zbog druge, vjere, rase ili nacionalne pripadnosti.
Zadatak umjetnika pisca je da ne zatvara oči pred nepravdom, jer ako okrene glavu, utonuo je u licemjernu tamu.
Pripreme knjige su pri kraju, biće prevedena i na engleski jezik.
Posebno bih istakla neizmjernu podršku Jevrejske zajednice u Crnoj Gori I zahvalna sam im na tome.
Poenta je ove knjige je da mladi ljudi čitaju  Koliko je intelektualaca bilo proganjano samo zato što su jevreji, čitaćete o Stefanu Cvajgu, Tomasu Manu, Leboviću I mnogim drugima.

Knjige znače istina, nisu uspjeli da istinu pretvore u pepeo, ona živi, jača nego ikad.

„Dođosmo iz smrti i pređosmo u život, jer ljubismo… Svako ko ne ljubi, krvnik je ljudski i zazire njegovo srce jer ne pozna ljubav koja je dar od Boga.“ - Đorđe Lebović – Semper Idem


Da li ste se ikada zapitali kako su naši sugrađani Jevreji  živjeli prije rata.
Bili su vrsni doktori, krojači, advokati, a onda se nad nebom nadvila tama i zlo je svu svejetlost pokušalo u ambis da pošalje.
O tome možete pročitati u mojoj novoj knjizi: Ona predstavlja tragične sudbine Jevreja, kojii I dan danas nose breme predrasude. O tim zlim kobima, pisci su krvavo pisali o tome da to ostane amanet svjedočanstvu. 



„Nekada mi je Adonaj bio stalno pred očima, a sad ga ne vidim, rekao bih da njega nema. Možda se uplašio ili je na naše patnje postao ravnodušan, svejedno ja sam i bez njega živ. Baruh Hašem, ne žalim se, ali dok dišem pričaću ovu priču sve dok ljudima od nje ne pozli. Proklet nek je svako ko ništa ne čini da ovaj svet bude bolji!“
- Đorđe Lebović -  „Anđeli neće sići sa nebesa”


                                                                         ANTISEMITIZAM KAO STAV


Antisemit  može da bude svako, bez obzira na pol, uzrast, versku i nacionalnu pripadnost. Najvažniji uslov je da što manje i što ređe koristi mozak. Naime, antisemitizam može da bude sve drugo, samo ne mišljenje. Pre svega to je strast, a zatim i stav prema ljudima uopšte, ne samo prema Jevrejima, prema ljudskoj istoriji, njihovom stvaralaštvu, prema svim društvenim kretanjima, zapravo, stav prema cjelokupnom životu – znači, istovremeno i strast i poimanje svijeta.
Antisemiti se mogu podijeliti na četiri grupe:


Logistika: Začetnici budućih hajki, podstrekači i organizatori hajki.


Medijatori: Šire „konačnu istinu“  i brinu za administrativno-birokratski dio poslova i njihovo tehičko izvođenje.

Pasivni posmatrači: Navijači, galamdžije, opadači, zluradi spletkaroši. Djeluju prilično bezazleno, međutim, to je samo privid, budući da se uglavnom iz njihovih redova regrutuju pripadnici najagresivnije četvrte grupe.


Izvođači krupnih radova: U početku šalju preteća pisma, ispisuju antisemitske parole, razbijaju spomen- ploče, ruše spomenike, devastiraju groblja. Kasnije (zavisno od političkih prilika) lome izloge jevrejskih radnji, podmeću bombe u sinagoge, zastrašuju i batinjaju „jevrejski ološ“. Na kraju, pune masovne robove, potpaljuju lomače i opslužuju gasne komore.  - Đorđe Lebović


                                                                                 KRIVICA JEVREJA


„Jevrejin, čije se biće ne može opisati običnim pojmovima, kriv je za sve, ama baš sve“ (Adolf Hitler). Da. Jevreji su krivi za sve i krivi su uvjek – a priori. I ne samo da su krivi za sve što se dešavalo i što se dešava sada, već i  za ono što će se dešavati u budućnosti. Krivi su za sve revolucije i ratove, za glad, bedu i siromaštvo, za kriminal, glavni su krivci za pojavu nihilizma, komunizma, kapitalizma i fašizma. Krivi su za pošasti i epidemije, u XIV vijeku su okrivljeni za velike pandemije kuge jer su zatrovali izvore vode (mješavinom ljudske krvi, paukova i žaba). Slične optužbe podizane su protiv Jevreja i zbog mnogobrojnih lokalnih epidemija kolere ili lepre, sve do kraja XVII vijeka, okrivljeni su za izazivanje polnih bolesti, naročito sifilisa. Zanimljivo je da niko od antisemita nije pokušao da objasni zašto su u tim epidemijama masovno umirali i njeni „izazivači“ Jevreji. Mitovi ne iščezavaju sa nestankom okolnosti u kojima su se pojavili, već se održavaju i prenose iz jedne zemlje u drugu. U mnogim zemljama istočne Evrope još se i danas veruje u demonološke sposobnosti Jevreja – rasprostranjeno je vjerovanje u korišćenje krvi hrišćanske djece radi ritualnog beskvasnog hljeba, za jevrejski praznik Pesah (prve optužbe za ritualno ubistvo sežu još u XII vijek, a poznato je jedno takvo suđenje i sredinom XX vijeka). Jevreji nose krivicu i za prirodne katastrofe. Konačno, krivi su i za Holokaust, najmasovniji i najkrvaviji pogrom u istoriji, u kome je ubijeno šest miliona Jevreja. Kako je to moguće? Objašnjenje: da nije bilo Jevreja ne bi bilo ni Holokausta, što znači da su ga oni izazvali. Po iščašenoj antisemitskoj logici bitan je redosljed: najprije su bili Jevreji, A tek poslije njih Aušvic, prema tome, krivi su Jevreji, a ne oni koji su ih otjerali u gasne komore.
Sve u svemu, Jevreji čine zlo, uvjek i u svakoj prilici, makar zbog toga morali da unište sebe. -  Đorđe Lebović


AUTOBIOGRAFIJA


Umreh od prvog udarca i sahraniše me
Na stenovitom polju.
Gavran naredi roditeljima mojim
Šta da čine.

 Porodica mi se proslavila, delimično mojom zaslugom.
Brat mi izmisli ubistvo,
Roditelji plač,
A ja tišinu.

 Posle toga dogodiše se dobro poznate stvari.
Naši se pronalasci namnožiše. Stvari se ređahu jedna za drugom,
Donete su zapovesti. Beše onih koji ubijaše po nahođenju,
Plakaše po nahođenju.

 Ne bih pominjao imena
Iz obzira prema čitaocu,
Jer na početku detalji mogu da zastraše,
Ali, naposletku, samo umaraju.

 Možeš umreti jednom, dvaput, čak i sedam puta,
Ali ne možeš umirati stalno.
Ja mogu.
Moje podzemne ćelije stižu svuda.

 Kada je Kain počeo da se širi na površini,
Počeh i ja da se množim u utrobi zemlje,
Moja snaga odavno nadilazi njegovu.
Gomile ga napuštaju i pridružuju mi se,
A i to je tek pola osvete.


Dan Pagis



„Nisam verovao da se ljudska srca mogu otkraviti kao zaleđene reke, ali sam se ipak upitao – šta će se desiti kad se na rekama led otopi – hoće li svi videti šta voda nosi – hoće li okretati glave, prekriti dlanovima lice – hoće li govoriti: ništa nisam video – ništa nisam čuo – ništa ne znam – ništa se nije desilo.” -  Đorđe Lebović, Semper Idem


Moramo govoriti o logorima, o djeci koja su na bajonetima stradla, o užazima gasnih komora, soba dabljena, sigurna sam da još uvjek ne znamo koliko je još užasa postojalo.
Moramo da govorimo o zločinima. O narodu koji je stradao jer je jevrejske vjere. Moramo govoriti o pravednicima koji su ih spašavali, ali nikad ne smijemo zaboraviti rijeke krvi koje su tekle kao bujice uz uzklič nacističkih ćizama.
Zlo ne opraštam, ovi stravični zločini su sramota istorije čovječanstava. O ovome trebq edukovati mlade ljude, stariju populaciju.
O ovome treba glasno pričati, da se zna šta je monstruozna mržnja napravila, neponovila se, dabogda zemlja im izbacivala kosti, dabogda ako ima Boga nek pruži utjehu čovječanstvu da se ovo nikad ne ponovi, da se ljudi ne zbijaju viceve o gasnim komorama jer je to antisemitizam!
Antisemitizam je napad na svakog Jevrejina, Cionistu ili onog ko podržava narod Izraela.
Nažalost postao je sve učestaliji, neću prestati da govorim o tome.
Jevreji nisu krivi što su Jevreji, što su najbrutalnije osuđivani i masakrirani.


Poštovani čitaoci imali ste priliku da pročitete određene segmente knjige-
Kada se knjiga kompletira, čitaćete pisma Tomasa Mana, Cvaja itd.
Čitaćete o hrabrim ljudima koji su spašavali sve što je zlo nacizma imalo pretenziju da uništit.
Čitajte, koliko god da je teško, nakon patnje svane Sunce i Pravda.


Slavica Milošević, spisateljica, poetesa i novinarka.


Prihod od kupljenih knjiga će biti doniran ljudima koji su preživeli Holokaust, uskoro će biti prevedena i na engleskom jeziku.


Onaj ko prećuti istinu koji je od onog koji lice pre zvijerskim šakama krvi.

Slavica Milošević, 

„Neću da ti kažem hvala jer smatram da je to tvoja dužnost. Antisemitizam je i vaše prokletstvo, zlo koje pogađa vas isto koliko i nas.“

Dorđe Lebović – Semper Idem


„Dođosmo iz smrti i pređosmo u život, jer ljubismo… Svako ko ne ljubi, krvnik je ljudski i zazire njegovo srce jer ne pozna ljubav koja je dar od Boga.“

-Đorđe Lebović – Semper Idem

* Prenošenje i dijeljenje sadržaja sa portala Art Montenegro na druge medije (portale, sajtove, štampana izdanja...) dozvoljeno je samo uz odobrenje uredništva. Po odobrenju sadržaj je moguće dijeliti samo u cjelini, bez modifikovanja teksta uz napomenu da je sadržaj preuzet sa portala Art Montenegro i uz direktan link ka tekstu.

 

Podijeli ovaj članak
Pročitajte još
MATO ĐURANOVIĆ
Previous

MATO ĐURANOVIĆ

Leave review
Odlomci preuzeti iz sjajne knjige “MATO ĐURANOVIĆ“...
Read More
DADO Đurić o djetinjstvu
Next

DADO Đurić o djetinjstvu

Leave review
Read More